Post FreshCaYg me setio jednog dogadjaja.
Opšte poznato je da ne volim bolesti, doktore i sve oko toga. Neko mi je napisao da idem doktoru samo kad zagusti…i bila je u pravu.
Malo mestašce pod Kopaonikom, ja došla sa centralnog grijanja i peć, loženje, vatra, ugalj, lož ulje i svi ti tandrmoljci koji prave toplotu, bili su mi užas. Kako sam vodenjak, čitaj smrzontije, čim dodjem sa posla počnem ložiti i ne prestajem dok ne zaspim. Donesem ogreva za tri dana i drhtim pored vatrice, koja je možda romantična u bajkama, ali u reali, napred vruće otraga se smrzava…
I onda je počelo…
U noći neki neprijatan osećaj. Toplota se širila telom, na grudima me je svrbilo, češala sam se do krvi i od bola probudila. Panično sam gledala telo, umirem…alergija tipična… Istuširala sam se, malo se smirilo i ujutro kupila tonu masti protiv alergije. Odahnula sam, i malo po malo sve je nestalo.
Moram ustanoviti na što sam alergična da se čuvam. Uf… što ne volim kad sam pokvarena…
Sve se za dva dana smirilo. Zaboravila sam užase noći.
Posle tri dana, sve se ponovilo. Znači nije alergija.
Plakala sam… ako odem kod doktora ima neko čudo da mi nadje i da me pošalje na milion pregleda i na svakom još nešto i … Kme… kme… Neću da sam bolesna… Neću i tačka… da, ali niko ne pita. Posle dva dana sve se smirilo, ali četvrtog sve ponovo… I svaki put sve drastičnije. Koža se predala, telo gasilo, a srce negde zaglavilo u petama.
Sva stisnuta odem u ambulantu. Kako sam tada radila u biohemiskom laboratorijumu, mislili su da sam svratila na kavicu u pauzi. Tužno sam prošaputala da sam se pokvarila, rekla sam da sam bolesna i doktor je odmah navukao profesionalnu masku. Naravno kako već to ide, strip tiz pipkanje na mestima koje u tom trenutku najgore izgledaju, neka neugodna pitanja…
Ne dišem, očekujem presudu. Hoću li preživeti dan, dva… hoće li me boliti…
On ćuti, ozbiljan, namršten.
Skupila se ja na onoj glupoj stolici što se okreće ili mi se to okreće u glavi, a on ćuti i gleda…gleda…Gledali te vragovi, mislim si ja, zini i kaži koliko još??
-Kažeš nigde nisi išla??
-Nisam??
-Samo si u kući bila??
Kimam već iznervirano glavom.
-I niko ti nije dolazio??
Šutnula bih ga najradje nogom, ja umirem sedim golišava čekam osudu, a on…
-Imaš podrum??
Kakav sad podrum i kakve su to gluposti dok ja umirem.
Ispostavilo se da ja svaka tri dana idem po ogrev u podrum koji je pun buha… i jupi…ne umirem ovaj put…
Ne treba imati krila da bi poletili, dovoljno je biti sretan…
